Pi{i tako da re~ima bude tesno, a mislima {iroko

                                      Ivo Andri}

Izme|u dve reke,

 izme|u  dve planine

Izme|u vedrog neba Nebeskih stolica

I zelenih {uma i livada

Ku}e kao bele pe~urke.

Narod svaku misao pretvorenom u re~ raspevava neobicnim naglaskom.

Tu je sve bru{eno - bistri um, re~, pokret, pesma - BRUUS

O njima pevam, a nije ni pesma ni pri~a. Ni haiku ni poezija!

Tu su se iznedrili svi oni kakvih nigde nema, individualisti, a isti sklopili su mozaik vredan pomena.