Ne}u re}i {ta je ona meni.
Ona je to i tebi, znanom i neznanom.
Put me ~esto vodi do nje i od nje.
Jednom, kao i uvek sa bosiljkom me ispra}a.
Tr~i, mala, a veliki struk bosiljka potura napred
dok je nebo nemerenom ki{om zaliva.
Pramenovi kose se izdu`uju od vodenih mlazeva.
Crna haljina postaje sve
tesnija i pretvara se u
obrise
mr{avog malenog tela.
Crna haljina postaje sve crnja.
Sa svakim korakom cipele naizmeni~no cvi~e izlivaju}i vi{ak da`da bezmilosnog.
Nebeska voda postaje slana na njenoj ko`i.
- Sre}an put - da vam miri{e - vi~e,
dok je pljusak gu{i.
Olga na bosiljak miri{e.
Mi
miri{emo na Olgu .
