Kad
ona zakuca nema ho}u ne}u
Ne mislim o zlu - mlada, zdrava . Normalno, bog je
mladost darovao za u`ivanje. Sve oko mladog bi}a se uskladilo da bude lepo. Pa
tek hirovi ho}u - ne}u. I sa ove stene sam skakala u vodu, i sa ove litice sam
skakutala u dolinu i silnoj ki{i i vetru prkosila. Pljunem na izazove
opasnosti, straha i smrti! Mladost juri{a, to je zakon prirode. Nema ^ekanja -
sve i sada! Ne u~i me bolu za druge. To je kratkotrajan profan ose}aj upisan u
nekom bon-tonu koji se svodi na glupe floskule + `ao mi je, izvinite, budite
pozitivni. Pljuckam, na okolne nevolje/ Otvaram vrata kome ho}u - kome ne}u ,
ne}u!
Sve to traje, traje, traje…
Neko kuca! Ne otvaram. Ali, ONA se u{unja - drsko, bezobrazno, bahato!
Nema
vi{e ludovanja, Milice! Ja kucam zbog
bon-tona, a ulazim bez izvolte.
Setih se . Vi{e ne ska~em sa stene,
vi{e ne prkosim ni povetarcu, ne mogu sebi da ka`em izvini, `ao mi je.
Sa {takama pod mi{icama ne se}am se nikakvih vratolomija, u debelim djekama
branim se od povetarca, ne mogu ni da pljucnem osu{enim usnama.
Mogu li
se pomiriti sa neminovno{}u kad ONA zakuca. Nema vi{e HO]U - NE]U!
