odneli je kraci

- Odneli je kraci - govorio je moj otac svaki put kada sam tra`ila mamu, a ona tako ~esto nije bila  kod ku}e. Nisam znala razloge njenog tako dugotrajnog i ~estog odsustvovnja , a ~esto sam je tra`ila.

Koliko je stravi~no zvu~ala ta sintagma i tada i danas kada analiziram sve svoje, naizgled, neosnovane strahove.

Ah, ti kraci! Znala sam da su to nekakve noge, no za mene neshvatljivo duga~ke kao kraci d`inova od sedam milja koji kora~aju sa brda na brdo. No za mene, ti kraci su bili tanki ko{~ati kraci ~udovi{ta bez glave ili nekakve nedefinisane glave, bez tela u ruku, jao, samo - kraci koji odlaze negde u mrak, u nepoznato u nepovrat.

Ti kraci su stalno negde nosili moju majku i ona je svakim danom sve manje bivala moja majka, jer su je kraci definisali na neki drugi na~in kojim ne mo`e da bude dobra bri`na majka kad je mogla da dozvoljava da je nose kraci tako ~esto i da je vra}aju posle tako dugog vremena.

I tada i kasnije nije postojao lik iz bilo kakve pri~e koji bi izgledao stravi~nije od krakova koji su nosili moju majku. No}u sam se pokrivala po glavi da slu~ajno ne bih ugledala ono - krake.