petak, 11. siječnja 2019.
srijeda, 2. siječnja 2019.
subota, 25. kolovoza 2018.
kad ona zakuca...
odeljak
Kad
ona zakuca nema ho}u ne}u
Ne mislim o zlu - mlada, zdrava . Normalno, bog je
mladost darovao za u`ivanje. Sve oko mladog bi}a se uskladilo da bude lepo. Pa
tek hirovi ho}u - ne}u. I sa ove stene sam skakala u vodu, i sa ove litice sam
skakutala u dolinu i silnoj ki{i i vetru prkosila. Pljunem na izazove
opasnosti, straha i smrti! Mladost juri{a, to je zakon prirode. Nema ^ekanja -
sve i sada! Ne u~i me bolu za druge. To je kratkotrajan profan ose}aj upisan u
nekom bon-tonu koji se svodi na glupe floskule + `ao mi je, izvinite, budite
pozitivni. Pljuckam, na okolne nevolje/ Otvaram vrata kome ho}u - kome ne}u ,
ne}u!
Sve to traje, traje, traje…
Neko kuca! Ne otvaram. Ali, ONA se u{unja - drsko, bezobrazno, bahato!
Nema
vi{e ludovanja, Milice! Ja kucam zbog
bon-tona, a ulazim bez izvolte.
Setih se . Vi{e ne ska~em sa stene,
vi{e ne prkosim ni povetarcu, ne mogu sebi da ka`em izvini, `ao mi je.
Sa {takama pod mi{icama ne se}am se nikakvih vratolomija, u debelim djekama
branim se od povetarca, ne mogu ni da pljucnem osu{enim usnama.
Mogu li
se pomiriti sa neminovno{}u kad ONA zakuca. Nema vi{e HO]U - NE]U!
subota, 18. kolovoza 2018.
ponedjeljak, 12. veljače 2018.
Bru{enje brusa ili
arogancija i servilnost
Mala varo{
iznedrava vaskolike ~ak drasti~ne suprotnosti koje opstojavaju u ~vrstoj simbiozi. Zato i samo zato gra|ani male varo{i kao i svih mikro sredina nikada nisu gra|ani
ve} malogra|ani. litanja, preplitanja, paranja, krpljenja, konstantno svadjaju i
mire individue i klanove.
U svoj rodni
kraj navratim jednom godi{nje o~ekuju}i neki civilizacijski pomak, ali.
Prava sa dva
smera - arogancija i servilnost preseca zdrav razum. I neizbe`ni je dekor svih mojih
susreta sa dragim sugradjanima - jedni gladaju mimo mene , a drugi se
tragikomicno keze u podani~kom osmehu. I gledam samo ta dva fizikusa. Uvek }e
ih biti jer su jedni drugima nasusni hleb,
a ja stalno zbunjena i uvredjena. Ipak,
bolje razumem arogantne - predvidivi su. Sueta im se obilato hrani drugima
nepredvidima. E, to je rulja ! A zajedno ih na turbofolk izmili toliko koliko
ih nema - umno`e se! Ta gomila `ivi mit o
nebeskom narodu i svim dobijenim bitkama od Boja na Kosovu.Volterova teza o definisanosti ~oveka , a slu~ajnosti nacije iskljucuje me
iz konteksta nacionalisticke euforije.
Zaklju~ak.
Pi{em gluposti o ne~emu {to je davno ispri~ano i napisano. Iluzija o nekom
boljem svetu tamo gde sam slu~ajno rodjena je samo iluzija. Ipak, ~ekam.
Varo{i
moja, gradjanska i malogradjanska, ipak }u opet do}i da se nadi{em tvog ~istog
planinskog vazduha. A to je, ipak, ne{to.
četvrtak, 3. studenoga 2016.
subota, 17. rujna 2016.
utorak, 13. listopada 2015.
četvrtak, 11. prosinca 2014.
Olga
na bosiljak
miri{e
Ne}u re}i {ta je ona meni.
Ona je to i tebi, znanom i neznanom.
Put me ~esto vodi do nje i od nje.
Jednom, kao i uvek sa bosiljkom me ispra}a.
Tr~i, mala, a veliki struk bosiljka potura napred
dok je nebo nemerenom ki{om zaliva.
Pramenovi kose se izdu`uju od vodenih mlazeva.
Crna haljina postaje sve
tesnija i pretvara se u
obrise
mr{avog malenog tela.
Crna haljina postaje sve crnja.
Sa svakim korakom cipele naizmeni~no cvi~e izlivaju}i vi{ak da`da bezmilosnog.
Nebeska voda postaje slana na njenoj ko`i.
- Sre}an put - da vam miri{e - vi~e,
dok je pljusak gu{i.
Olga na bosiljak miri{e.
Mi
miri{emo na Olgu .
Pretplati se na:
Postovi (Atom)