Olga na bosiljak miri{e

       Ne}u re}i {ta je ona meni.

       Ona je to i tebi, znanom i neznanom.

       Put me ~esto vodi do nje i od nje.

       Jednom, kao i uvek  sa bosiljkom me ispra}a.

       Tr~i, mala, a veliki struk bosiljka potura napred

       dok je nebo nemerenom ki{om zaliva.

       Pramenovi kose se izdu`uju od  vodenih mlazeva.

       Crna haljina postaje sve tesnija i pretvara se u

        obrise mr{avog malenog tela.

        Crna haljina postaje sve crnja.

        Sa svakim korakom cipele naizmeni~no cvi~e  izlivaju}i  vi{ak da`da bezmilosnog.

         Nebeska voda postaje slana na njenoj ko`i.

         

          - Sre}an put - da vam miri{e - vi~e, dok je    pljusak gu{i. 

          Olga na bosiljak miri{e. 

          Mi miri{emo na Olgu .