sircetara

                  sir}etara

Donosio nam je sir}e. I ne samo nama, on je sir}e prodavao po celoj varo{i i to isklju~ivo sir}e. Nikada nije prodavao ne{to drugo.

Bio je ispijen, no ne i bled, ve} vran kao sir}e. Njegov nos bio je isatan~an i dug, modar kao umo~en u sir}e. Taj nos je upravo izgledao kao da na njemu stalno visi jedna zaostala kapljica sir}eta pa se tu usadila kao na stalaktitu. ^elo visoko, ostatak onoga {to nije moglo da se udene u fla{u, a o~i sitne, crne, prodorne i kisele.

Jasno mi je da ~ovek vremenom po~inje da li~i na bliska bi}a , ~ak na svoje ~etvorono`ne ljubimce, ali da neko li~i na sir}e do sada nisam mogla ni da pretpostavim. ^im ga pogleda{ oseti{ ga u ustima. Nepca ti se stisnu, a vilice uko~e.

Taj ~ovek zaista nikada ne bi ni mogao da prodaje  ne{to drugo, kao naprimer mleko, med ili jabuke. I , ~udno, niko mu nije znao ime, ni poreklo, ni mesto odakle je dolazio. Prodavao je sir}e i odlazio. I tako godinama.

Jednoga dana ~ovek nam prodade sir}e i ode.

Ne{to kasnije do|e jedan drugi nepoznati ~ovek i zakuca na ve} otvorena vrata:

 - Da li je ovde bio Sreten?

 - Koji Sreten, upita otac.

^ovek po~e da obja{njava koga tra`i.

 - A, onaj - S I R ] E T A R A,  re~e otac.

^ovek se zamisli postoja malo na vratima zbunjeno, kao da ~eprka po se}anju, ali odjednom mu se ozari lice i   viknu:

 - Da..., Sir}etara, da li je dolazio?

E, ako je ikada iko dobio svoje drugo, ono pravo ime zaslugom svojih psiho-fizi~kih osobina, to je bio ovaj ~ovek - Sir}etara.

I danas kad razmi{ljam o njemu vezuju me neobi~ni spomeni vredni da se zapi{u. On je sitan kao ona mu{ica koja ide na kiselinu, sitna, sitna koja jedino mo`e da se udene u tu nekakvu kiselost. E, to je prava sir}etara. Od tada kada mu je moj otac nadenuo to ime, ostao je zauvek Sir}etara.

@elela sam da vi{e saznam o njemu mada sam mogla da ga zamislim samo kao usedelca, ciciju, samotnjaka. ^ovek na kapljicu, ~ovek za koga re~ obilje nema nikakvog smisla.

Da li sam se mogla prevariti? Pita}u ga kada ga slede}i put budem videla.

Pro{lo je vreme, sir}e smo potro{ili, a Sir}etare nema.

Mnogo kasnije kada sam ga ve} zaboravila  ~ujem vest da se Sir}etara udavio.

Naglo, ne razmi{ljaju}i upitala sam:

U sir}etu?!

Ne, u potoku. Sasvim plitkom potoku.